Ka­ko iz­gle­da ka­da da­nas Sne­ža­nu otje­ra zla ma­će­ha dal­to­nist­ki­nja i ka­da lov­ca Bra­ni­sla­va, par­don Bra­ni­mi­ra, na­tje­ra da joj odu­zme ži­vot, i ka­ko iz­gle­da­ju ču­ve­nih se­dam pa­tu­lja­ka, a princ Jo­van osta­ne bez bi­je­log ko­nja, ali ša­hov­skog, si­noć je u ve­li­koj sa­li KIC „Bu­do To­mo­vić“ vi­dje­la pod­go­rič­ka pu­bli­ka. Pred­sta­vu „Sne­ža­na i se­dam pa­tu­lja­ka“ iz­ve­la su dje­ca, čla­no­vi Ško­li­ce glu­me Da­vo­ra Dra­go­je­vi­ća, a u čast na­gra­đe­nih po­je­di­na­ca i an­sam­ba­la IV Me­đu­na­rod­nog fe­sti­va­la lut­kar­stva ko­ji se pro­te­klih pet da­na, osim u Pod­go­ri­ci odr­ža­vao i u Her­ceg No­vom, Ul­ci­nju i Ro­ža­ja­ma.
Po­seb­no upe­ča­tlji­vu ro­lu iz­nio je Ma­ti­ja Đa­le­tić, ko­ji je glu­mio opa­snu že­ne­ti­nu, Sne­ža­ni­nu ma­će­hu, i za to umi­je­će osvo­jio du­ge apla­u­ze i gla­san smi­jeh odo­bra­va­nja.
– Dok smo vje­žba­li, bi­lo mi je te­ško, ali sa­da već ni­je. Do­pa­da mi se ka­da do­bi­jem apla­uz. Vo­lio bih da na­sta­vim da se ba­vim glu­mom – ka­že Ma­ti­ja.
Nje­gov dru­gar, čo­vjek u di­le­mi, lo­vac Bra­ni­slav – Bra­ni­mir, bio je An­drej Dla­bač.
– Ni­je mi bi­lo te­ško da glu­mim, jer nam ovo ni­je pr­vo iz­vo­đe­nje. Do­sad smo je već iz­vo­di­li i u Cr­noj Go­ri i u Ita­li­ji, gdje smo osva­ja­li na­gra­du, kao i u Ba­ru. Ma­lo je dru­ga­či­je ka­da je igra­mo u Do­de­stu i ov­dje na ve­li­koj sce­ni KIC-a – ka­že An­drej, do­da­ju­ći da mu je li­je­po ka­da je glu­mac.
Je­dan od ozbilj­nih na­ra­to­ra, sa sve ci­lin­drom na gla­vi, bi­la je Ma­nja Dra­go­je­vić, ko­ja pri­zna­je da je bi­lo tre­me jer je na­knad­no usko­či­la u pred­sta­vu.
– Za­mi­je­ni­la sam se­stru, jer ona ni­je mo­gla. Bi­lo mi je div­no, jer smo na fe­sti­va­lu bi­li i čla­no­vi dječ­jeg ži­ri­ja, i sa svi­ma sam se od­lič­no dru­ži­la. Tre­me je bi­lo, za­ma­lo sam pla­ka­la, ali sam na­u­či­la tekst i sve to pre­va­zi­šla – ka­že Ma­nja.
Po­red njih tro­je eki­pu ove pred­sta­ve či­ne još i Da­ra Sto­ja­no­vić, Jo­van Ra­du­lo­vić, Ni­ko­laj Ka­lu­đe­ro­vić, Ita­na Dra­go­je­vić, Mi­li­ca Bu­la­to­vić, Ma­ri­ja Jo­vi­će­vić, Vik­tor Vuk­če­vić, Ma­ri­ja Ada­mo­vić, Mar­ko Vu­či­nić, Vik­tor Dla­bač, Je­le­na Bo­lje­vić, Lju­bi­ca Đur­ko­vić i Kse­ni­ja Ba­bo­vić. Re­ži­ju je ura­dio Da­vor Dra­go­je­vić.
Ž.J.


Po­du­da­ri­la se od­lu­ka struč­nog i dječ­jeg ži­ri­ja

Pro­te­kle sed­mi­ce tak­mi­či­le su se lut­kar­ske pred­sta­ve iz Cr­ne Go­re, Sr­bi­je, Al­ba­ni­je, Bu­gar­ske i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Gran pri za naj­bo­lju pred­sta­vu u cje­li­ni od­lu­kom struč­nog ži­ri­ja, ko­ji su či­ni­li re­di­telj Go­ran Bu­la­jić (pred­sjed­nik), glu­mi­ca Mar­ta Arok­sa­la­ši i dra­ma­turg dr Fat­ma Ke­če­li, pri­pa­la je pred­sta­vi „Ra­do­zna­lo slon­če“ Po­zo­ri­šta za de­cu iz Kra­gu­jev­ca. Ova od­lu­ka po­klo­pi­la se i sa od­lu­kom dječ­jeg ži­ri­ja. Na­gra­da za naj­bo­lju re­ži­ju pri­pa­la je ru­skom re­ži­se­ru Ev­ge­ni­ju Ibra­gi­mo­vu za pred­sta­vu „Baj­ka o ri­ba­ru i ri­bi­ci“ pod­go­rič­kog Grad­skog po­zo­ri­šta. Na­gra­da za naj­bo­lju dra­ma­tur­gi­ju pri­pa­la je Zdra­vi Kle­me­no­voj za pred­sta­vu „Ru­žno pa­če“ bu­gar­skog Te­a­tra A. Na­gra­da za naj­bo­lju sce­no­gra­fi­ju Stef­ki Kju­vli­je­voj za pred­sta­vu Po­zo­ri­šta lu­ta­ka Mo­star „Le­de­no sr­ce“. Kju­vli­je­voj je pri­pa­la i na­gra­da za naj­bo­lje estet­sko teh­no­lo­ško rje­še­nje lu­ta­ka, ali u pred­sta­vi „Ra­do­zna­lo slon­če“. Za naj­bo­lju ori­gi­nal­nu mu­zi­ku na­gra­đen je Ni­ko­laj Jo­a­ki­mov za „Baj­ku o ri­ba­ru i ri­bi­ci“. Tri rav­no­prav­ne na­gra­de za glu­mač­ko maj­stor­stvo pri­pa­le su an­sam­blu Grad­skog po­zo­ri­šta, Alek­san­de­ru Gra­mi (Al­ba­ni­ja) i an­sam­blu mo­star­skog po­zo­ri­šta.